Savremeno poslovanje

Juče je u Hotelu Hyatt počela Treća godišnja konferencija “Budućnost tržišta kapitala na Balkanu: alternativni načini investiranja”. Konferenciju je otvorio aktuelni potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije gospodin Božidar Đelić (pogledajte video).
Posle gospodina Đelića prisutnima se kratko obratio i minstar finansija u Vladi Republike Srbije gospodin Mirko Cvetković (pogledajte video). Uvodnu reč na konferenciji je imala direktorka Beogradske berze gospođa Gordana Dostanić (pogledajte video).
Potom su usledele panel diskusije.

Pošto sam imao već nekoliko zahteva na mail i u komentarima na blogu za celokupan tekst CEFTA sporazuma, rešio sam da objavim linkove prema dokumentima vezanim za CEFTA sporazum:Osnovni tekst Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) – PDF ~ 88Kb

Aneksi sporazuma se nalaze na stranici Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Dopuna 20.12.2007.

Pošto je sa formiranjem nove Vlade ukinuto Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, njegove nadležnosti u ovoj oblasti preuzelo je  Ministarstvo ekonomije i regionalnog  razvoja. Osnovni tekst i anekse CEFTA sporazuma možete pogledati na stranici ovog ministarstva.

Termin biodizel odnosi se na tečno, obnovljivo gorivo (energent), za čiju proizvodnju se kao osnovna sirovina koriste ulja iz semena uljanih kultura (uljana repica, suncokret i soja).

Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra, energija sunca, hidroenergija, geotermalna enargija i energija biomase.

Biodizel je po hemijskom sastavu mešavina metil estara masnih kiselina (FAME) koji se dobijaju iz triglicerida masti i biljnih ulja, procesom transesterifikacije sa metanolom u prisustvu katalizatora.

Biodizel je idealna zamena za konvencionalno gorivo jer je u potpunosti prilagođen postojećoj konstrukciji motora, a pritom zadovoljava i dodatne kriterijume vezane za ekologiju. Prepravke na motorima i na pumpama visokog pritiska nisu potrebne. Može se upotrebiti kao gorivo za dizel motore sa unutrašnjim sagorevanjem u čistom obliku BD-100 (100% biodizel), ili kao mešavina sa fosilnim dizel gorivom u određenom procentu BD-20 (20% biodizel i 80% fosilni dizel) ili BD-5 ( 5% biodizel i 95% fosilni dizel).

PREDNOSTI BIODIZELA U ODNOSU NA FOSILNO GORIVO:

Ekološke:
– smanjena emisija gasova koji izazivaju efekat “staklene bašte”, pre svega CO2, CO, SO2;
– nema čađi, benzola, toluola u izduvnim gasovima;
– biorazgradiv je i netoksičan, slučajna prosipanja ili izlivanja ne predstavljaju ekološki rizik.

Energetske:
– osnovne sirovine su obnovljive;
– smanjenje potrebe za uvozom fosilnog dizel goriva.

Tehničke:
– veći sadržaj kiseonika u biodizelu omogućava potpunije sagorevanje;
– produžava radni vek motora;
– nisu potrebne nikakve prepravke na motoru i sistemu ubrizgavanja goriva;
– upotreba biodizela ne zahteva izmene na po stojećim transportnim i skladišnim sistemima.

Ekonomske:
– niža cena biodizela u odnosu na fosilni dizel omogućava korisnicima ostvarivanje značajnih ušteda;
– povećanje zaposlenosti, domaće industrijske i poljoprivredne proizvodnje;
– smanjenje zavisnosti od uvoza sirove nafte i naftnih derivata.

Izvor: Brošura biodizel – Victoriaoil

Sa malim zakašnjenjem objavljujem tekst o poseti učesnika Ekonomistove konferencije “Obnovljiva goriva – put ka energetskoj nezavisnosti” Fabrici biodizela u Šidu. Posetiocima se obratio generalni direktor fabrike gospodin Nikola Vujičić. On je izneo informacije da je 1980. godine u Šidu sagrađena fabrika ulja “Mladost”. U fabrici je tada instalisana ruska tehnologija a proizvođeno je ceđeno ulje.

Pre tri godine fabriku je iz stečaja preuzela kompanija Victoria Group. Ruska tehnologija je zamenjena nemačkom tehnologijom (Lurgi). U poslednjih godinu dana u okviru fabrike ulja izgrađeno je i potpuno novo postrojenje za proizvodnju biodizela. Samo u novo postrojenje je uloženo 30 miliona evra, dok ukupna ulaganja u fabriku od preuzimanja do danas iznose celih 40 milona evra.

Fabrika zadovoljava sve evropske standarde i kriterijume i trenutno zapošljava oko 200 radnika. Kapacitet godišnje prerade je 200 000 tona zrna (suncokreta, soje i uljane repice). Inače, kompanija Victoria Group je najveći ugovarač setve uljarica u Srbiji. U ovoj grupi posluje i kompanija Soja protein iz Bečeja.

U okviru fabrike funkcioniše i savremena laboratorija za ocenu kvaliteta goriva. Kako ovako savremena laboratorija ne postoji na našim prostorima, kompanija je odlučila da pruža usluge ocene kvaliteta goriva i drugim zainteresovanim kompanijama.

U planu je i izgradnja postrojenja za destilaciju sirovog glicerina u farmaceutski, pošto na tržištu postoji veća potražnja za ovom vrstom glicerina.

Posle iznetih informacija generalnog direktora, posetiocima je omogućen obilazak fabrike, laboratorije i novog postrojenja za proizvodnju biodizela.

U ponedeljak 28.05.2007. u Hotelu Hyatt održana je promocija publikacije SITO 06 (Srpski IT osmatrač), u organizaciji kompanije Mineco. Gospodin Milovan Matijević, direktor kompanije Mineco, je izjavio da publikacija daje odgovore na sledeća pitanja:
Šta se od IT-a prodaje u Srbiji? Ko kupuje? Ko prodaje?
O ovom istraživanju već sam pisao ranije, a promociju je pratila akcija da se 300 primeraka publikacije besplatno distribuira, i to:
– pre svega malim IT kompanijama, da shvate šta je to IT tržište
– IT korisnicima u poslovnom sektoru – da steknu uvid u IT ponudu
– predstavnicima državnih institucija i organizacija, koji mogu da ubrzaju razvoj IT struke
– redakcijama za IT važnih medija u Srbiji.Na prezentaciji je dat osvrt na istraživanje u 2006. i na prvi kvartal 2007. godine. Iznete su i procene za rast tržišta do kraja 2007. i u 2008 (podaci su prikazani u tabeli).

Prikazani su interesantni podaci koji se odnose na sklapanje računara u Srbiji. To su tzv. “žuti” računari. Udeo prodatih “žutih” računara na našem tržištu je oko 90%, dok ostatak od 10% otpada na “brand” računare.
Vodeći isporučioci “žutih” računara su: CT computers, List computers, Forum računari, PC centar.